Bez­bjed­no­sne slu­žbe u Cr­noj Go­ri re­gi­stro­va­le su 265 se­le­fi­ja ko­je dje­lu­ju kroz raz­ne hu­ma­ni­tar­ne i ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je. Pre­ma po­da­ci­ma ko­ji su do­sta­vlje­ni „Da­nu”, na pod­ruč­ju Cr­ne Go­re dje­lu­ju tri isla­mi­stič­ke frak­ci­je – ta­ko­zva­ne umje­re­ne se­le­fi­je, dži­ha­di­sti i Tek­fir gru­pa. Ope­ra­tiv­ci u Agen­ci­ji za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost (ANB) ko­ji se ba­ve ovom pro­ble­ma­ti­kom non-stop pra­te kre­ta­nje re­gi­stro­va­nih se­le­fi­ja. Na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re naj­vi­še je umje­re­nih se­le­fi­ja – 160, 60 oso­ba po­dr­ža­va dži­had, dok Tek­fir gru­pa bro­ji 45 čla­no­va.
Umje­re­na frak­ci­ja se­le­fi­ja za­go­va­ra in­sti­tu­ci­o­nal­ni pro­dor u Islam­sku za­jed­ni­cu. Oni or­ga­ni­zu­ju raz­ne kur­se­ve i hu­ma­ni­tar­ne sku­po­ve i ba­ve se pod­sti­ca­njem ak­ti­vi­zma kod mla­dih. Na nji­ho­vim sku­po­vi­ma če­sto go­stu­ju i se­le­fij­ski pro­fe­so­ri iz Ira­na i Sa­u­dij­ske Ara­bi­je. Naj­vi­še ova­kvih or­ga­ni­za­ci­ja dje­lu­je u Ro­ža­ja­ma, Plje­vlji­ma, Ba­ru i Pod­go­ri­ci. Uglav­nom su po­ve­za­ni sa nje­mač­kim i austrij­skim fon­da­ci­ja­ma i pa­ra­dže­ma­ti­ma u re­gi­o­nu.
Naj­ve­ći broj dži­ha­di­sta re­gi­stro­van je na pod­ruč­ju Ro­ža­ja, Pla­va i Ul­ci­nja, a bez­bjed­no­sne slu­žbe su pra­ti­le vi­še nji­ho­vih sku­po­va na Ve­li­koj pla­ži u Ul­ci­nju, gdje su do­če­ki­va­li za­go­vor­ni­ke ISIL-a.
Ta­ko­zva­na Tek­fir gru­pa je za­du­že­na za „od­stra­nji­va­nje” mu­sli­ma­na ko­je sma­tra­ju ne­vjer­ni­ci­ma. Tek­fir je ri­ječ arap­skog po­ri­je­kla ko­ja ozna­ča­va ne­vjer­ni­ka ili ot­pad­ni­ka od isla­ma. Ako se po­vu­če pa­ra­le­la sa hri­šćan­stvom, to bi bi­lo slič­no ana­te­mi­sa­nju. Tek­fir je ina­če le­ga­lan še­ri­jat­ski pro­pis, ali sa­mo u slu­ča­ju da se iz­vo­di po od­re­đe­nim pra­vi­li­ma. Me­đu­tim, to ni­je slu­čaj sa Tek­fir gru­pom u Cr­noj Go­ri.
Pre­ma pro­cje­ni bez­bjed­no­snih slu­žbi, u Cr­noj Go­ri dje­lu­je još ne­ko­li­ko frak­ci­ja po­bor­ni­ka se­le­fi­zma, ali se ra­di o be­zna­čaj­nom bro­ju.
Se­le­fij­ska te­o­lo­gi­ja za­stu­pa pu­ri­tan­sko i prav­no sta­ja­li­šte u stva­ri­ma vje­re i re­li­gij­skoj prak­si. Se­le­fi­je vje­ru­ju da je nji­hov za­da­tak da vra­te islam u sta­nje ka­kvo je bilo u do­ba Pra­ved­nih ka­li­fa.
Ovim pro­ble­mom ne­dav­no se ba­vio i Ame­rič­ki cen­tar za bor­bu pro­tiv te­ro­ri­zma. Oni pro­cje­nju­ju da na Bal­ka­nu dje­lu­je vi­še od sto­ti­nu isla­mi­stič­kih će­li­ja, a cen­tri za obu­ku dži­ha­di­sta lo­ci­ra­ni su i u Gu­si­nju, Pla­vu i Ul­ci­nju. Opa­snost je, ka­ko sma­tra­ju, naj­i­zra­že­ni­ja u Bo­sni Her­ce­go­vi­ni, ali su cen­tri za vr­bo­va­nje ot­kri­ve­ni i na pod­ruč­ju ri­ječ­ke i split­ske op­šti­ne.
Pre­ma is­tra­ži­va­nji­ma tog cen­tra, dva naj­o­pa­sni­ja re­grut­na cen­tra se na­la­ze u Ze­ni­ci i Sa­ra­je­vu, a kao naj­ve­će upo­ri­šte ve­ha­bi­ja ozna­či­li su Gor­nju Ma­o­ču u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni.M.V.Rakčević


Okru­že­ni re­grut­nim cen­tri­ma

Cr­no­gor­ske bez­bjed­no­sne slu­žbe, u sa­rad­nji sa slu­žba­ma iz re­gi­o­na, pra­te de­ša­va­nja i u okol­nim dr­ža­va­ma, po­seb­no po­sli­je na­ja­ve eks­pe­ra­ta da bi bor­ci ISIL-a mo­gli da po­ja­ča­ju ak­tiv­no­sti u Evro­pi. Pod po­seb­nim nad­zo­rom je dio pre­ma Ko­so­vu i Me­to­hi­ji i Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Na tom pod­ruč­ju, pre­ma ne­kim pro­cje­na­ma, po­sto­je 64 kam­pa za obu­ku dži­ha­di­sta.